Svečanim otkrivanjem spomenika podno planine i njegovim osveštenjem, uz prisustvo velikog broja posetilaca, danas je obeležena dvestota godišnjica od Boja na Kukutnici. Tako je posle dva veka ratnicima koji su svoje živote položili za odbranu Srbije od Turskog carstva odata zaslužena počast. Spomenik su zajedno otkrili predsednik opštine Ivanjica Radomir Ristić i predsednica opštine Arilje Mirjana Avakumović.

Idejno rešenje spomenika uradio je akademski slikar Ljubivoje Jovanović iz Arilja.
Na spomeniku su uklesani stihovi epske pesme „Boj na Kukutnici“, a dva kamena, brušeni i nebrušeni, predstavljaju ono najuzvišenije kod čoveka – slobodu i ono što samo ljudskom rukom može biti stvoreno – ropstvo.

Ovoj svečanosti prisustvovali su i zamenik predsednika SO-e Ivanjica Mihailo Todorović, zamenik predsednika opštine Arilje Svetislav Petrović, načelnik Moravičkog upravnog okruga Darko Domanović, predstavnici Udruženja potomaka ratnika od 1912 – 1920. godine iz Beograda, Užica i Ivanjice, kao i veliki broj meštana ivanjičkih i ariljskih sela podno Kukutnice u čijim se atarima i nalazi ova istorijska planina..
Pozdravljajući prisutne u ime opštine Ivanjica, predsednik radomir Ristić je govorio o  značaju ovog datuma u istoriji srpskog naroda, izražavajući posebnu zahvalnost Sretenu Karaklajiću, idejnom tvorcu i inicijatoru obeležavanja godišnjice boja.
O istorijskim prilikama uoči samog boja i o sukobu na Kukutnici, govorio je prof. dr Života Marković.

Boj na Kukutnici 1809. godine, u vreme prvog srpskog ustanka protiv Turaka, vodio se u cilju odbrane velikog zbega koji se povlačio ispred Turaka, a dolazio je iz pravca Nove Varoši. Ovde je Miloš Obrenović sa ustanicima i narodom ovoga kraja, na vrlo lukav način uspeo da zaustavi prodor Turaka pod vodjstvom Sulejman paše Skopljaka. Glavne borbe su vodjene od Crkvišta na Vodicama pa vencem Kukutnice do Rzava.
Pravoslavno stanovništvo sa namerom da naseli teritoriju tadašnje slobodne Srbije povlačilo se preko Uvca, 1809. godine. Ovu nameru su Turci želeli da osujete u pogodnom trenutku, na teritoriji koja bi im najviše odgovarala. Sulejman paša Skopljak je hteo da se što više izbeglica slije na jednom mestu, da bude što više plena. Zato su turske uhode pratile zbeg, ne žureći se. Nakon što je zbeg pristigao na Kukutnicu, Skopljak-paša je računao je da je to pogodno mesto da postanu lak plen. Neposredno pred samu bitku, došao je i Miloš Obrenović te zapovedio da nejač iz zbega u toku noći predje Radosavljevića polje i preseli se na Budeč. Na Kukutnici su ostali oni koji su iole bili sposobni za borbu. Po prvi put u novijoj srpskoj istoriji zabeleženo je učešće žena u jednom krvavom boju. U zoru je Sulejman paša Skopljak poslao svoje izvidnike da napadnu i orobe zbeg. Medjutim, sačekale su ih jake zasede duž Kukutnice. U jarugama i klancima Turci su bili zatečeni i pobijeni kamenjem. Videći da roblje ne dolazi, Skopljak-paša je prišao bliže… Opalila je prva puška i to Miloševa, takav je bio dogovor. Skopljak-paša je bio pogodjen u desnu ruku koja se prema predanju kasnije osušila. On je to kasnije na pregovorima u Beogradu često pominjao: “…ujelo me pašče”, a Miloš kao vispren diplomata odgovarao: “Pašče ujelo, pašče će i da pozlati”.

U kulturnoumetničkom programu učestvovali su crkveni hor „Sveti Djordje“ iz Užica, KUD „Arilje“, guslar Dragutin Maslovarić, izvorne pevačke grupe iz Ivanjice i Arilja i drugi.
Organizatori se nadaju da će ova manifestacija prerasti u tradicionalno okupljanje svake godine, prve nedelje po Gospojini.